Najslađe mi je na moru vidit kad mala dica jidu prasku, pa jin se niz bradu cidi sve nizbrdo, još ako su to one domaće praske pune soka. Podsjeti me to na vrimena kad smo i mi bili mali, pa ti mater opere malo to oko usta u plićaku kako se ne bi lipija.
Na more se uvik nosilo razno voće, a najčešće praska i šljiva, ili ako je ko ima u dvoru i barakokulu, onda i one domaće slatke jabučice i kruške. Dinja se više nosila kad bi išli negdi na cili dan ili kad nas je bilo više. A, i iza dinje si bija lipljiv, od uva do uva.
Izija bi ono najcrvenije, a odrasli su imali zadatak "počistit" ono šta dica nisu volila, ono bilije, prima kori.
Svit u ono doba nije vodija toliko računa da iza sebe pokupi i njihove špice ili kore, odnosno ostatke kad bi jih oglođalo, znalo bi se i ostavi...