Postoji više od jednog načina kako upaliti roštilj! Sezona uživanja u jelu na otvorenom stigla je i u Dvore Thomas. Ekstremna vrućina i majice natopljene vlagom znače samo jedno, da je kuhanje na otvorenom sasvim logičan izbor. Postoji li netko tko ne voli dobar roštilj? Proteklih nekoliko dana (ili tjedana) bili su mi poput déjà vu iskustva, kontinuirani niz paljenja roštilja. Prošlog smo vikenda odlučili pozvati nekoliko članova naše obitelji na grupno druženje. Jedan od razloga je bio i taj što se u kantunu naše kuhinje počela formirati ogromna planina od prokletih tikvica. Kao da se množe poput zečeva!
Nemojte me krivo shvatiti, obožavam tikvice s grila. Ali kad živite na prehrani od tog prokletog povrća, kojoj čini se nema kraja, nakon nekog vremena dođe do zasićenja. Jedan dan sam došao doma s gigantskim tikvicama koje je kolega iz Konavala ljubazno podijelio. Mora biti da ih u Konavlima zalijevaju nekom posebnom vodom jer je svaka veličine novorođenčeta. ''Pogledaj ih kako su divne'', viknuo sam svojoj ženi ulazeći u kuću. ''Oh, bila sam na onoj novoj pjaci u Župi i kupila sam iste'', nasmijala se držeći veliku vrećicu. Dobrodošli u svijet tikvica. Tako je obiteljski roštilj bio logičan izgovor za spaljivanje (da, spaljivanje) nekoliko zelenih divova.
Pečeno meso u zraku
E sad, imamo dva roštilja; jedan je onaj standardni koji zahtijeva drva ili garbun, a drugi je jeftini električni kupljen u Konzumu. Ovaj električni je skoro ''na izdisaju'' i stvara toplinu koliko i jedna žarulja. Budući da u butigama nije više bilo garbuna, a meni se nije dalo cijepati drva, ostala je samo jedna opcija za obiteljski roštilj.
Produžni kabeli vijugali su kroz spavaću sobu pa kroz prozor sve do eletričnog roštilja. Budući da je roštilj bio relativno malen, čekao me je test strpljivosti jer je trebalo peći u nekoliko ''tura''. Prvo je na red došla zelena masa tanko narezanih tikvica, potom balančane te na kraju meso. Naravno, dok sam došao do mesa, svi su već bili gladni. ''U redu, 'ajmo jesti ako i kad bude gotovo, jest cemo u smjenama'', komentirao sam. Sve je išlo kako treba, piva se točila, tikvice su nestajale, a miris pečenog mesa širio se zrakom. Razgovor je započeo, butelje vina su otvorene, a (da, sigurno ste već pretpostavili) posljednja tura mesa bila je na roštilju, ali bez nadzora.
Plamteći roštilj
''Oh, čini se da još netko roštilja'', rekla je moja punica. ''Ajme!'' skočio sam sa stolice i potrčao prema roštilju gdje me dočekao plamteći inferno! Plameni jezici dizali su se visoko u zrak. Ćevapčići su bili crni poput pikovog asa. Osjećao se smrad plastike i izgorenog ulja. Da, svo ulje koje se skupilo ispod rešetke se zapalilo, vidio se samo crni dim.
Brzo sam ugasio roštilj. Ali plamen je bio još veći. Čuo sam svoju ženu gdje vuče kabel iz utičnice. Plamen je bio toliko visok da je gotovo doticao veliki suncobran koji je štitio od topline....koja ironija. Nećak je povukao suncobran u stranu. Moja punica je micala zavjese u sobi da ih ne bi dohvatio plamen. Obiteljski roštilj se pretvorio u team building vježbu ''kako ugasiti plamteći roštilj''. ''Što sad?'', viknuo je netko kroz maglu crnog dima. Užurbano sam vadio kremirane ćevapčiće kako bih usporio vatru, nadajući se da će se tako ugasiti sama. Međutim, plastični okvir roštilja je popustio pred naletom topline i pretvorio se u otopljenu ljepljivu masu. ''Oh ne, zapalio se stolnjak'', povikao je netko. Potom je ubrzo uslijedilo ''I stol gori''.
U tom trenutku iz gustog crnog dima pojavila se moja žena noseći šugaman. ''Dobra ideja'', čuo se nečiji glas. Šugaman je bio bačen preko roštilja, a posljednji oblačić dima vinuo se u zrak. ''Nadam se da se neće i šugaman zapaliti'', netko je komentirao. I nije. Sve što je preostalo od roštilja bila je tinjajuća hrpa crne plastike, čevapčići i nekoliko kabela – to je bio naš električni roštilj. Ostale žrtve bile su stolnjak s rupom velikom poput usta škrpine te stol s velikom crnom i izgorenom nakupinom u sredini. To je bio obiteljski roštilj za pamćenje. ''Možeš ga prodati na eBayu uz opis ''električni roštilj upaljen samo jednom'', počele su zafrkancije. Iza svakog oblaka krije se sunce – barem sljedećih nekoliko dana neću jesti tikvice.