Na gradskoj placi tri banka. Lijepo je vrijeme, pa se pitamo koliko bi ih bilo da nije. Blizu Gundulića na banku strpljivo stoji Marija Vlašić. Simpatična Župka vjerna je gradskoj placi cijeli život, kaže nam kako je i dok je bila u školi išla na placu, nedjeljom jer majka nije mogla.
Razumije situaciju 'besparica je i svima je sve skupo' ali napominje i kako je sve manje ljudi unutar zidina 'opalo je, nemaš više kome prodat'. Na banku nema puno, reći će, pa nam nabraja ponudu: blitva, špinat, pazija, žućenica, kuke, salata, matovilac, radić, mladi luk, ima i cvijeća i mijendula, arancina, suhih smokava. Na banku smo ugledali i kuke.
Blitva s doca
- A počela sam brat', ali izgubiš dvije tri ure za ubrat' deset balica. Studen a i suho pa ih nema vele – kaže nam a nas zanima cijena:
- Kuke su od 10 do 15 kuna, sve kako kome. Onaj 'ko me zaobilazi kad ima u neke druge, e njemu je 15.
Blitva se prodaje na balice, objašnjava nam, šest, sedam ih bude u kilu, izađe 20, 25 kuna.
- Blitva i pazija je 20, a špinat je malo skuplji jer ga nema.
Pitamo je uspije li sve prodati?
- A štogoj malo nekad ostane, ali u pravilu se proda, pogotovo sad kad nas nema nego tri banka, a u Pera sir i jaja.
Gospođa Marija drži kokoši, ima ih 34.
- Zatvorene su samo dok snesu, odma' iza podne puštam ih vanka i kjucaju ali stvarno se jaja ne može usporedit' s onima iz butige. Koštaju od 20 do 25 kuna. Evo sad ću ti razbit jaje da vidiš kakvo je freško – ali zaustavljamo je, vjerujemo da je domaće bolje od kupovnog.
- Vidiš, u mene blitve! Ne može bit boja sad, ona je s doca a led je bio prošlu setemanu. Ali ovo je zdravo. Kažu, skupo sve je skupo i onda pođe u butigu provuć' karticu ko da neće nikad platit. A ja sve sama oko zemlje radim, jedino sin preore. Mogu govorit preskupo ma neka izvoli, svakomu rečem dođi mi pomoć jest ćeš sa mnom a ja sigurno jedem kvalitetno, ne jedem svašta. Neće niko – pa znakovito pokazuje ruke napukle od rada na zemlji.
Da ne snimaš rekla bi ti!
Od čega je stađon, pitamo Župku.
- Da ne snimaš rekla bi ti, kroz osmijeh će. Sad ima zelenila, ništa drugo jer sad se apena stavja u zemlju. A kad se bere, akobogda. Imam mušteriju pa dođe i pita 'Mare, je li startalo štogod proljetno, patate', ma treba je prvo posadit' pa polijevat', onda vadit' iz zemlje. Bit će ih u svibnju.
Stranaca bude tu i tamo, 'uzet će arancine, kontonjatu neće, ne znaju što je'.
I stvarno dok smo pričali s Marijom, svratili su ali samo na degustaciju.
- Ne pitaju cijenu, odma znam da nisu ni mislile kupit nego samo probat, ali nije meni ž'o. Da sam ponudila još koji put, uzele bi one još – komentira nam iznenadni posjet turista dok jednoj sugrađanki koja po banku prebire blitvu pojašnjava:
- To ti je s doca neće poć uništo. Kupi ti u centru, ali moraš kašetu blitve stavit skuhat da imaš što izvadit. A ovo koliko si stavio toliko ćeš i nać. Ali moraš uz to još jaje, a i šnicel.
Navratile su na banak i dvije Đive.
Đive Milić živi ispod Srđa, gradsku placu ne zaobilazi. Rekli bi stara garda koja zna što valja, a k tome je i porijeklom Župka.
- I po suncu i po kiši moramo doć viđet naše drage ženice koje se toliko trude da nam nešto donesu.
Kad kupuje zelenilo isključivo bira placu. Kupi ono što se nađe od stađona.
Pitamo je je li placa poskupila, budući da sve drugo jest?
- Nisam obadala da je ekstra skuplje na placi. Ko ne zna što je baština, ko ne zna što je spravit ovo što vidimo na banku, onda mu je skupo. Valja poć u baštinu po svakome vremenu, pa ubrat, oprat, skitit, donijet izvadit pa onda reć cijenu. Žo mi je što je svaki dan čeljadi manje ođe na placi. A vazda je bilo puno svega, banak do banka. Sad dvojica, trojica, a subotom nešto malo više.
Tuta forca
Đive Kesovija isto je Župka. Zna ona što je placa i koliko truda i rada treba za donijet nešto na placu. I sama je išla na placu, ali u Gruž, sadila i prodavala. Preselila je u Grad prije 50 godina i sad 'ide na placu kupit, a ne prodat'.
- Prepali se od korone, prepali se od Ukrajine, ali isto ima života još za poć u crkvu, na placu i u Bore na kavu. Neka je na placi mrcu i skuplje, jer ko zna odakle je to po butigama, trujemo se. A prije što se sadilo u Župi, Rijeci i Konavlima to smo jeli.
Najmlađi prodavač na placi je Župljanin Pero Vojvodić. Tu je utorkom i petkom. Ima svoje stalne mušterije i uspije prodati sve što donese. A donese sir, mlijeko i jaja, i ako bude što zeleni.
- Jaja su 20, 25 kuna, mladi sir 30 kuna. Još nisam podiso cijenu mada je stočna hrana poskupila. Tu se još nećkam ali morat ću isat – kaže Pero i nastavlja:
- Nije placa skupa. U mene je sve s doca, i krava ide na pašu. Otkad je baba ođe dolazila imala je stalne mušterije, svi su prešli u mene. Težak je ovo rad. Imo sam dobro imanje zato sam i nastavio. Imam 8 krava, 100 kokoši i 5 koza i radim pretežno sve oko njih sam. Naviko sam od babe i đeda. Ali nema ti tu ni sveca ni petka. Moraš se i na Božić dić' i pomust' živinu.
Iako je trenutno malo banaka na zelenoj placi u Gradu, uvjerava nas Pero, već od svibnja pridružit će im se na bancima Konavljani i 'onda bude tuta forca'.