Početak je aprila miseca i čin se ujutro digneš pogledaš na mobitel: dvanajst, trinajst stupnjeva. Digneš roletu – sunce. Ajme odlično.
Proliće je došlo i ništa ga više ne more zaustavit. Brzo se obučeš i iziđeš, kapu držiš u žepu, da ne bi burin pojača. Udahneš duboko. Neću auton, ovi friški zrak i sunce liče. Pozdravljaš usput suside, zabiješ in nos u kesu da vidiš šta će kuvat i puten do grada misliš di ćeš na kavu.
U mene je ovako: kad je još zima s kišon, zabijen se negdi po Getu, uteplo. Ako je sunce – Riva ili Bačvice. Tako do Svetoga Duje, onda opet u Get, ali u ladovinu. Kad sunce još upeče, onda pod pelegrinke na Cankarevu. I tako prođe godina. I uvik imaš na šta mislit.
Sad je, znači, vrime za Rivu. Puna je svita, a radni dan. Nosi se sp...