Sve smo - slatkorani, bonkulovići, sladokusci - i na ovogodišnjem vinskom festivalu volimo sve - probati, okusiti, degustirati.
Od vina, pa gutljaj vamo, gutljaj tamo, pa onda baciti ćakulu s domaćinom. Onda pravac na maslinova ulja, pa malo zatoćati u jednoj terini, pa u drugoj. I kupci su zadovoljni, a kada oni navališe u velikom broju, onda su i izlagači više nego sretni.
Prodaja ide dobro, čujemo, no ističe nam se i druga bitna stvar: ovakve festivalske manifestacije vinarima i maslinarima daju vidljivost, omogućavaju interakciju s kupcima, prezentaciju njihova rada, brendiranje na tržištu. Upravo u tome i leži jedna od važnih okosnica sajma u Dioklecijanovim podrumima. I zato raduje kada izlagači kažu da je ovaj sajam sve veći, svake godine sve bitniji. Jedan od predstavnika vrgoračkog vinogorja Goran Franić iz Vinarije “Franić” veli kako je tajming održavanja sajma i više nego pogođen.
- Da je bilo ranije, ne bi bio pogodak. Da je opet kasnije, opet nekako ne bi to bilo to. I zato je ovaj trenutak u sredini top, centar. Sajmovi ovakve vrste su više nego dobrodošli - kaže Franić.
Idemo u đir, probijamo se kroz grozdove ljudi okupljenih oko banaka s bocama posloženim kao vojska. Vinoljupci gledaju kao djeca pred izlogom sa slatkišima, dižu čaše. Vrte ih oko osi. Promatraju lijevanje. Onda mirišu, osmijeh im titra na licu, a onda degustiraju. Čuje se na sve strane duboki uzdah - mmmmm. A što reći, vino vezuje ljude. Očito je da ih čini sretnim.
Ima i još nešto što ih veseli. Čoko, čoko, čokolada. Na štandu osječke čokolaterije “Shade” Sonja Bošnjak poslužuje kupce, priča priču o slatkoj delikatesi. Kaže nam kako je Splićani, Dalmatinci, jako vole, zato i dolaze na slatki štand. Pitamo je koliko okusa ima. Smije se.
- Ne pitajte, svake godine ubacimo neki novi. Gledamo kako tržište diše. Imamo čokoladu s paškim sirom, imamo i s kulenom. Najbolja stvar kod čokolade je što se jako dobro sljubljuje s vinom – veli Sonja.
Sve bi mlade cure rado otišle u Donji Miholjac, sve nam se čini. Sve kao da neće, a sve su se ustreperile oko štanda na kojem gazda Viktor Pfeifer prodaje obilje baranjskih čudesa. Brojimo pa dokle stignemo, kulen, slanina, komadi mesa od buta, kulenove seke, svašta još nešto od crne svinje fajferice. Pitamo Viktora kako ide posao...
- Odlično, Splićani, Dalmatinci obožavaju baranjske delikatese, a ulogu u tome ima i činjenica da se o crnoj svinji sve više govori i piše. Inače su suhomesnati proizvodi baranjskog kraja malo ljući, ali ljudi s obale navikavaju se i na taj okus. Jako smo zadovoljni prodajom, sajmom, cijelom ovom atmosferom - veli Viktor.
Gužva je već ogromna, podrumi su krcati. Da je živ, i car Dioklecijan zasigurno bi došao u vižitu. Teško je ovome odoljeti.
