StoryEditor

TELETINA: Vladislava popišala dičicu

Piše PSD.
22. ožujka 2008. - 13:00

PIŠE ĆIĆO
SENJANOVIĆ
Praljak - srida, 12. 3.

Nije lako stat u prežun. I još kad ti udru optužbe za ratni zločin, onda ti možđani počnu radit ka švicarski sat. Pa ti svašta padne na pamet. E, tako je i Slobodanu Praljku palo na pamet pisat knjige. Ovo je treća koju mi je posla. Ali, nisu to knjige na bazi - pizdi, pizdi, Mrmonja! Ma kakvi. Sve je dokumentirano.
I ova je krcata dokumentima kojima Slobodan Praljak dokazuje da je... Ma, evo van samo naslov - Agresija Bosne i Hercegovine na Republiku Hrvatsku!!! Kad san vidija naslov uvatija me smij. I prvo san promislija - a, lipo je poludija! A onda san, bez da san otvorija knjigu, svatija da je u pravu. Jer, ko je napa Hrvatsku? Između ostalih i Srbi iz Bosne. E, pa ako su oni stanovnici BiH, ako su došli iz BiH, i udrili po Slavonskom Brodu, Novskoj, Sisku, Karlovcu, Gospiću, Kninu, Zadru, Šibeniku i Dubrovniku, onda se tu, očito, radi o agresiji BiH na Hrvatsku.

Ali, nije se Praljak samo zaustavija na Srbima. Tu su i Bošnjaci. Opet krcato dokumenata. I desetak interesantnih pitanja koja je postavija: Da li ste ikada čuli za reakciju iz Sarajeva kada je okupirano selo Uništa koje je u BiH? Kakva je bila reakcija muslimanskog vodstva na okupaciju Mostara i doline Neretve 1991. godine? Kako je reagiralo Sarajevo kad je pobijeno i sravnjeno selo Ravno? (To nije naš rat!) Da li vam je poznato da je poslije sporazuma Alije Izetbegovića i Momčila Krajišnika (16. 09. 1993.) prestao sukob vojske RS i A BiH u Bosni i Hercegovini? Da li ste upoznati s ofenzivom A BiH, poznatom pod nazivom “Neretva 93”?

I tako iz stranice u stranicu. Evo, i mene je pokoleba. Ostaje mu još samo sud u Haagu. Eto, ka ča san ja otvorija prostor Praljku i doveja u škripac haaško tužiteljstvo, tako se i Goran Milić danas u Brisanom prostoru naruga haaškim tužiteljima i doveja do apsurda optužnicu protiv Gotovine o prekomjernom granatiranju Knina. Pozva je u emisiju čovika koji je komandira ton artiljerijon, i on mu se zakleja na mater da prekomjernog granatiranja nije bilo. Tako je, ča se tiče Brisanog prostora, Gotovina čist. More uzest kufer i vratit se doma.
Samo je zajebano ča ne sudimo mi, nego Haag. Nadan se da će Haag proučit sve Praljkove knjige i saslušat sve Gotovinine časnike i da će donit odluku po pravdi, poštenju i zakonu.
A ol je to malo - da ti sud sudi pošteno.

Trogir - četvrtak, 13. 3.

Najdraže joj je ujutro u deset manje kvarat sest isprid televizora, upalit na Novu i karat se s onon malon ča nudi pineze onima koji uspiju odgovorit na najbanalnije pitanje. Na primjer - koje slovo triba ubacit između V i T da se dobije uređena okućnica? I onda moja punica poludi: “Zete, znan, to je slovo R! Oćemo li zvat?” Ja joj rečen da je dosad sto puti zvala, da su je svaki put stavili na čekanje, da se svaki put najidila, da in je svašta izgovorila i na kraju se zaklela da je nećedu više tako lako zeznit.

Danas san proša kroz tinel baš kad se tražija grad koji ima tri A u imenu. Punica me pita:
- Zete, šta bi to moglo bit?
- Trogir!
- Ajme, oćemo zvat? Ma, čekaj, zašto si reka Trogir. Tu nema tri A?
- Nema, ali mi je Trogir drag.
- A koje bi misto moglo imat tri A?
- Aligator.
- To je dva A.
- Vi recite - aligatar.
- Je li to u Hrvatskoj?
- Je, doli kod Metkovića.
Zvala je i svaki put joj je automat reka da pokuša ponovo. Ona se otresla: “Oću te đavlu dat!”, spustila slušalicu i stala vrtit glavon. Ja san se brija, a ona je ronjala: “Ma, kako in država dozvoli da ovako varaju narod?” Onda san joj obeća da ću molit Sinišu Svilana da mi da broj na koji će ona moć odma dobit vezu. Nije njoj do pinez, koliko do toga da more nazvat prijateljicu i reć: “Biserka moja, sve san ti znala.”

Igrač - petak, 14. 3.

Veliki je igrač. Najveći! Ma, koje Dugobabe, ma koja Radunica i Plinarska?! On je oni najveći Getanin. Kad je vidija da bi moga izgubit vlast, onda je udrija u ZERP, u žestoke nacionalističke žice i počeja lopaton skupljat glasače s desnice. Jer, da je nastavija s onin proevropskin, liberalnin djelovanjen, onda bi ga SDP bija pomeja. I ča bi SDP učinija da je na vlasti?! Odveja nas u Evropu ka ča nas vodi i Sanader? E, da, lako bi. Desnica Milanoviću ne bi dala oko otvorit. Jer, glasači ljevice nemaju ni desetinu onoga negativnoga naboja prema Sanaderu i HDZ-u, ka ča ga desničari imaju prema SDP-u. Oni bi učinili sve, apsolutno sve, da zaustavu SDP. I onda bismo po cili dan imali mitinge, štrajkove, demonštracjune, razbivene izloge i glave. Nestabilnost, straj, nezadovoljstvo.

I to Sanader zna. Zna da jedino desni centar more Hrvatsku uvest u Evropu. I da je to za Hrvatsku jedini spas. A zna i to da on more izručit generale, da more ukinit ZERP, da se more grlit sa Srbima i da će desnica bit mirna ka janje. A da to učini Milanović, cila bi ona podzemna Hrvatska izašla na površinu i učinila bi rusvaj. Zato, bravo, meštre! Svaka ti piva. A kad nas uvedeš u Evropu, dignit ćemo ti spomenik veći od onoga Tuđmanu u Lukšić.
Da nan unuci, kad se najidu na Engleze, imaju ča čiketavat.

Sanaderu spomenik veći od Tuđmanovoga! /SNIMIO VOJKO BAŠIĆ / CROPIX

Nauka - subota, 15. 3.

Zove me prijatelj iz Zagreba i govori da ovi seks bakterija, kojin se fali Radman, da je to već tri godine globalno poznata stvar. I da je na tu temu bilo već pedesetak naučnih radova. Onda san mu ja kontrira: “Je li to znači da ovi iz Science, koji su to Radmanovoj ekipi objavili, ne znaju to ča ti znaš?” Da znaju, ali da su honorirali sitni pomak u praćenju biokemijske reakcije.
Ja san ga pita da je li zna oni vic kad je Fata upisala komparativnu književnost. Govori da zna. A, onda ništa.

Lara - nedilja, 16. 3.

Lara mi ima dvi godine i osan miseci i evo smo se napokon mrvu približili. Kad se rodila, reka san joj: “Ja san 56 godin živija bez tebe, i mogu ti reć da mi nisi nešto falila. Ako se oćeš družit, dođi, a da ću trčat za tobon, budi sigurna da neću.” I evo je danas došla. Da joj čitan Medvjedići spavaju kod prijatelja. Počeja san joj čitat tu slikovnicu i kad san doša na pasus di mater govori ćeri: “Znaš, dopuštenje da prespavaš kod prijateljice, posebna je povlastica. A s povlasticama dolaze i odgovornosti. Znaš li što te riječi znače?”, a ćer odgovara: “Naravno, povlastica znači da ti je dopušteno nešto raditi, a odgovornost znači da ne smiješ nešto uprskati”, odma san okrenija na naslovnu stranicu da vidin je li ovo pisa profešur ustavnog prava Arsen Bačić. Nije on, nego nika dva strana kretena. A naši kreteni to preveli. I to je tekst za dite od tri godine?!

Kad san u tekstu doša do tri prijateljice, Ane, Line i Vladislave, odma san udrija svoj aranžman: “U sobi je bilo krcato dičice. Vladislava se popela na luster i stala pišat po dici. E, ali su dica brzo potrčala po šugaman ča su in ga brižne mame pripremile i obrisale su pišotu sa glave. Vladislava ih je zvala da još malo dođu ispod lustera, a oni su joj se beljili i govorili - je li pa da nas opet popišaš.”
I sad se Lara ne miče od mene. Govori mi: “Ajde mi opet čitaj kako je Vladislava popišala dičicu.”

Duje - prvidan, 17. 3.

Javila mi se Toljina Iša da dođen u Knjižnicu Marka Marulića di će večeras Mladen Vuković govorit povodon stogodišnjice pojavljivanja prvog splitskog humorističkog lista, a sve u sklopu stalne tribine svakoga prvidna, koja gre pod moton Smij i suze starega Splita. Krcato je bilo svita i s gušton smo slušali odlično izlaganje Mladena Vukovića i neponovljivi, a uskoro i nestali, oni lipi timbar spliskoga govora kojin nas je, čitajući šentence, razgalila draga gospođa, glumica Magda Matošić.
Spomenija je Vuković sve one spliske humorističke listove od prvoga Duje Balavca, priko vječnog Pometa, sve do Berekina, a onda je zasta i reka: “Evo se već tri tjedna Pomet nije pojavio.” A ja san se puva, jer san jedino ja zna zašto Pometa nema. Nisan in tija reć da ga je pokosila španjola.
Ali, ničija nije do jutra gorila! A nije ni čimpanza.

Nikša utorak, 18. 3.

Danas je bija sprovod jednome dobrome čoviku. Nikši Baraću. Tenisaču. Veteranu. Rodija se 1941., tamo negdi oko Sinja. Otac mu je bija u partizane, pa je doša vidit sina, pa su ga ustaše ubile na kućnome pragu. A, eto, rat je bija. Svašta se događalo. Pa su krcato svita skupili i zatvorili u zadružni dom. Tu je bija i mali Nikša. Pa su Nikšu kroz rešetke dodali nikoj teti, i onda ga je ona stavila ispod šotane. I spasila. Tako je Nikša s tri miseca iša u partizane. A oni iz zadružnog doma? Sve ih je pobilo. Tako je Nikša osta bez igdi ikoga. Pa je proša rat, pa je Nikša, ka dite paloga borca, bija na brigu države. Prolazija kroz domove, i školova se. I izaša pravi čovik.

Bija je infišan u tenis. Fantasično je igra. A kad bi ja igra protiv njega, uvik bi ostali 1:1 u setovima. Igra je s po snage. A kad bismo završili, onda bi me zagrlija i reka: “S tenisa moraju svi izać zadovoljni. Tenis je radost, tenis je druženje prijatelja.” Raspada se od dobrote. Dobri moj Nikša.

Izdvojeno

10. kolovoz 2020 23:39